Tri dana nakon incidenta sa senkama, ostali su samo Otonaši, Juri, Kanade, Hinata i Naoi; ostali su prošli dalje. Po ideji Kanade, oni održavaju ceremoniju mature, zajedno sa himnom, diplomama i govorom. Na kraju ceremonije, Naoi odlazi; Juri se pomiri s Kanadeom pre nego što ode; a Hinata sledi ubrzo nakon toga. Sami zajedno, Otonaši predlaže da on i Kanade ostanu, nameravajući da pomognu drugima koji bi mogli ući u zagrobni život. Zatim joj prizna ljubav, ali ona se otkriva kao primalac njegovog presađenog srca. Nakon što je izjavila zahvalnost Otonašiju, Kanade konačno nestaje, ostavljajući ga u mahnitim suzama dok viče njeno ime. Konačno, u epilogu, devojka nalik Kanadi bruji Ivasavinu „Moju pesmu“ u svetu živih, a dečak sličan Otonašiju prolazi i prepoznaje melodiju. Kada devojčica krene dalje, dečak se kreće da je tapše po ramenu. Prizor bledi pre nego što stupi u kontakt.